Документи

Новости

За овогодишњу јесењу сјетву планирано око 18.000 хектара

31.10.2018
slika

Према информацији градског Одјељења за пољопривреду, коју је усвојила Скупштина Града на 21. сједници одржаној 29. новембра, овогодишњу жетву стрних жита, прије свега пшенице, карактерисали су изузетно лоши временски услови и неуобичајено дуг рок трајања жетве. Наиме, високе температуре током мјесеца априла и маја су убрзале зрење стрних жита, те је жетва почела знатно раније у односу на претходне године.
Први откоси јечма пали су већ крајем мјесеца маја, уз повољне временске услове жетва је брзо завршена, уз солидне приносе и одговарајући квалитет самог зрна. Код жетве пшенице ситуација је била знатно другачија, јер је почела половином мјесеца јуна, а пратила ју је честа смјена кише и сунца, као и топлог и хладног времена. Жетва је више пута прекидана због кише, па је окончана око 20. јула. С обзиром на временске услове током трајања жетве, може се рећи да је просјечан принос од 4,5 тона по хектару солидан, док је квалитет зрна са сваком кишом био све лошији. Остварени су солидни производни резултати што се тиче приноса по јединици површине, како код стрних жита, тако и уљане репице. Због честих киша, које су падале у најнепогодније вријеме завршетка вегетације и пуне зрелости пшенице, са квалитетом зрна пшенице и њеном предајом млинарима пољопривредни произвођачи су ове године имали посебних проблема.
 Ове јесени на подручју Града Бијељина планира се сјетва 18.065 хектара (пшеница 14.350,  јечам 2.800, уљана репица 500, тритикале 240, крмно биље 100, поврће 40 и зоб на 35 хектара) што је у односу на претходну годину смањење површина за 657 хектара или 3,6 одсто. 
Основни разлози за смањење сјетвених површина, прије свега под пшеницом, су финансијске природе због њене ниске откупне цијене, као и лошег квалитет овогодишњег рода.
Исто тако, имајући у виду да је пшеница основна животна намирница становништва, пољопривредници очекују даље и свеобухватније подстицање ове производње са виших нивоа власти, као и проналажење начина за спречавање уцјењивачког односа млинара према пољопривредним произвођачима у вријеме жетве и откупа пшенице, наведено је у информацији градског Одјељења за пољопривреду.
У сваком случају, нужно је да се у наредном периоду заузме јасан став према производњи пшенице, прије свега око одређивања њене заштитне цијене, чиме би се заштитили и произвођачи и потрошачи. Производња пшенице је исувише важна да би се препустила тржишној стихији и вољи млинара да одлучују о њеној судбини, пише у овој информацији.
Исто тако, имајући у виду да је висина приноса по јединици површине и квалитет зрна у директној зависности од примијењене агротехнике, а што је опет везано за висину подстицаја као и висину откупне цијене, од ресорног Министарства и Владе РС се очекује помоћ у обезбјеђивању услова за квалитетнију и обимнију производњу са постојећих површина. У том смислу, Одјељење за пољопривреду је предложило Скупштини да покрене иницијативу према Министарству да се уважи захтјев млинара за доношење Правилника о квалитету меркантилне пшенице, на основу тога би се утврдила њена реална заштитна цијена за род 2019. године, као и да се понови Јавни позив за подношење захтјева за одобравање новчаних подстицаја за капиталне инвестиције, посебно за механизацију, само за физичка лица.
Такође, од Владе Српске и Министарства спољне трговине и економских односа БиХ је затражено изналажење најповољнијих механизама заштите домаће пољопривредне производње од прекомјерног увоза пољопривредних производа, подстицања извоза, намјенског коришћења средстава од наплаћених прелевмана, изједначавања подстицаја са земљама из окружења и њихове исплате у што краћим роковима.